Afleveringen
-
Sada bih mogla da te pitam: ,,A gde si ti danas i šta ti radiš?" Ali iskreno, više od toga zanima me kako si? Hvala ti na slušanju i radujem se daljem druženju koje bi moglo da krene tvojim odgovorm na moje pitanje iznad - zaista, kako si istinski, bez pretvaranja i lažnog sjaja? Čekam tvoju poruku.
-
Šta misliš, može li se ikada svima udovoljiti? Već znam koji je tvoj odgovor. A šta onda misliš, treba li uopšte pokušati? Treba li se obazirati na tuđa mišljenja? Iako nije uvek lako, svi mi znamo da uveče na spavanje odlazimo samo sa sopstvenim snovima i da zato jedino njih vredi bez prestanka juriti.
-
Zijn er afleveringen die ontbreken?
-
Na red je došla mnogima najzanimljivija tema koju ne možemo preskočiti - šta sam sve dobila, a šta izgubila porvatkom iz Nemačke?
-
Oduvek sam verovala da u životu postoji druga opcija za sve, a u skladu sa tim i da nije jedino rešenje mog nezadovoljstva u Nemačkoj preseljenje. Dala sam sebi novu šansu na novom radnom mesu, a da li je vredelo čućete u današnjoj epizodi.
-
Naš narod ima dobru staru: ,,Ne može se jednim dupetom na dve stolice sedeti.'' Jeste li se ikada zapitali šta bi se dogodilo kada biste sve svoje vreme uložili samo u jednu stvar, i to onu koju volite?
Ovo pitanje proganjalo me je danonoćno dok sam radila u Nemačkoj, konstantno raštrkana na više strana od kojih me, očigledno, ona kojoj najviše vremena i energije posvećujem, apsolutno ne zanima. Strašno je bilo priznati okolini da ono o čemu sanja pola Balkana mene ne ispunjava i zato kažem bravo svima koji su uspeli da potisnu mišljenja i osude onih oko sebe i hrabro uzeli život u svoje ruke. -
Kada ste vi shvatili da ne možete čekati ni na koga ukoliko želite živeti svoj, a ne tuđi život? Za mene je to bio period tokom pandemije, ali događaj koji mi je pomogao da to shvatanje zapravo pretvorim u delo bilo je prvo putovanje na koje sam se usudila otići bez ikoga koga poznajem.
-
Da li ste ikada bili depresivni? Ja za sebe ne znam zasigurno, ali ako bih morala da odaberem period u životu kada je najverovatnije da sam se nosila s ovom podmuklom zverčicom, to bi definitivno bio period kada sam živela u Nemačkoj. Konkretno, početak bih u tom slučaju pripisala i početku napada Covida-19 na svet...
-
Verujem da se većina ljudi, nažalost, ne seća rado svog prvog dana na poslu. Da li zbog toga što očekujemo previše od nas samih ili zbog straha od neuspeha i tuđih mišljenja, nisam sigurna, ali znam da neizmerno znači kada se u ovim, nama bitnim momentima, kraj nas nađe dobar čovek spreman da nesebično pomogne.
-
Šta sve treba da uradiš pre nego što se odseliš u Nemačku?
- Treba da položiš ispit za određeni nivo jezika.
- Treba prevesti otprilike 836 papira.
- Treba zakazati, sačekati i dobiti termin u ambasadi za vizu.
- A da, treba završiti i neku školu, a onda i stažirati.
- E onda tek na red dolazi traženje stana, posla i intervju u stranoj državi.
Da se ne lažemo, umori se čovek dok sve to pozavršava. A o tome kako je izgledao moj proces prolaska kroz sve ovo pričamo u današnjoj epizodi. -
Mesto me nikada nije držalo, možda je to i razlog zašto sam odlučila da posle svega napustim Nemačku. Međutim, o tome ćemo u nekoj narednoj epizodi. Danas se bavimo početkom pre početka, zašto sam uopšte odlučila da krenem putem koji me vodi daleko od svoje domovine?
-
Poezija je oduvek bila moj lek za svaku bol u duši. Ovu pesmu napisala sam dok sam još živela u Nemačkoj, dok sam se još bavila medicinom, dok sam još uvek sebj postavljala pitanje šta li ja tu tražim...
-
Kako je izgledao život i rad jedne medicinske sestre u Nemačkoj? Kako sam se pripremala za odlazak, zašto sam odlučila da se vratim i gde sam to sada?
Ovim temama bavimo se kroz 10 epizoda podkasta ,,Sa obe strane granice”.
