Afleveringen
-
Zoran Trifunović dočekao je penziju u Kruševcu, gde živi od svoje trideset pete godine. Oduvek se nadao da će svoju starost provesti u svom rodnom selu, na obroncima Šar-planine, ali onoga čega se on seća, više nema. Gde da se vrati? U Gornjem Selu kod Prizrena danas živi svega par porodica, mladih više nema, kuće su uglavnom spaljene i minirane, a Zoran se seća kako je nekada sve vrvelo od života, dečje vriske, uposlenog i dobronamernog naroda, druženja i smeha. A svemu je posebnu čar davala veličanstvena priroda u čijem se okrilju dešavao ljudski život. Ostala je samo nostalgija i osećaj odeljenosti od sopstvene dedovine. Život protiče, umiru i ljudi koji su nekada to selo činili, umiru raseljeni po svetu i Srbiji, a Zoran svedoči tom nestajanju i seća se...
-
U današnjoj reportaži naš sagovornik bio je Aleksandar Gvozdenović, autor knjige „Sa margine u visine". Knjiga predstavlja zbirku autobiografskih zapisa, crtica, flešbekova i zabeleški i predstavlja direktno svedočanstvo pada i ponovnog uzdizanja čoveka koji je 6 godina proveo kao beskućnik na ulicama Beograda. O svom neverovatnom, gotovo „filmskom" životnom putu Gvozdenović je govorio za naš program.
-
Zijn er afleveringen die ontbreken?
-
Jelena Arsić od malena boluje od lupusa. Pre tri meseca urađena joj je transplantacija bubrega, a donor je bio njen otac Ljubiša Milosavljević. O neizmernoj ljubavi, poverenju i bliskosti između oca i ćerke koji već godinama zajedno, hrabro, sa osmehom prolaze kroz teške trenutke, kao i o samom iskustvu transplantacije organa, slušaćete u današnjoj reportaži.
-
Jelena Tašin danas je vlasnik najvećeg „pole dance” kluba u Srbiji, sa čak 20 obučenih trenera, a pre 15 godina, kada je počela da otkriva taj sport, bila je tek svršeni student arhitekture, radila je u jednom arhitektonskom birou i nije ni slutila da će „ples oko šipke”, disciplina koja se tada tek stidljivo probijala na naše prostore, potpuno okupirati njen život i odvesti je na sasvim novi profesionalni put. Njenu priču i priču o tome kako se „pole dance” razvijao u Srbiji poslušajte u današnjoj reportaži: „Sve se vrti oko šipke”.
-
15. februara obeležava se Dan dece obolele od raka, tom prilikom za naš program govorila je Mileva Ličina izvršna direktorka Udruženja „Uvek sa decom" i majka devojčice koja je savladala rak. Milevino iskustvo tokom borbe sa bolešću njene ćerke postalo je temelj za njenu posvećenu podršku drugima koji prolaze kroz slične izazove. Udruženje „Uvek sa decom" osnovano je još 1991. godine kao udruženje građana koje pomaže deci koja se leče na dečijem odeljenju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Vremenom, kroz razne projekte, Udruženje je proširilo svoje polje delovanja sa ciljem da se u javnosti podigne svest o tome da je rak kod dece izlečiv i da se porodicama dece obolele od raka pruže različiti vidovi podrške kako bi kroz taj najteži period u njihovom životu prošli sa što manje psiholoških i finansijskih posledica.
-
U današnjoj reportaži čućemo kolažne izjave učesnika blokade Mosta slobode u Novom Sadu, koja je održana prethodnog vikenda. Kako se desilo da se stariji tako predano povedu za svojom decom, kakve su te nove generacije kojima se dive i koje masovno podržavaju građani Srbije prepuštajući im da ih oni vode ka nekoj boljoj budućnosti, kako osećaj kolektivne krivice starijih građana u odnosu na ono što su uspeli ili nisu uspeli da stvore za svoju decu rezonira sa društvenim previranjima u prethodna tri meseca ‒ sve su to pitanja koja smo pokušali da problematizujemo i na njih damo odgovor razgovarajući sa učesnicima protesta.
-
Opus slikara Slobodana Jeremića Jeremije obuhvata 5000 radova ‒ u pitanju su mahom realistički pejzaži i prizori, lišeni figure, ali sa jasnim otiskom prisustva poljoprivrednika ili seoskog čoveka, koji nemo svedoče o sabivstvu ljudi i prirode. Jeremija je inspiraciju za svoje motive i konkretne prizore dobijao na putovanjima po srpskim selima, a obišao je 170 sela tokom aktivnog radnog veka.
-
Miodrag Obradović je šumarski inženjer, rođen 1947. godine u Bukovima ispod Divčibara. Kao član ansambla Tamburica 5 imao je prilike da proputuje čitav svet, ali se svom rodnom selu i neposrednom zagrljaju prirode uvek vraćao. U današnjoj reportaži, Miodrag Obradović govori o životu u dodiru s prirodom, šumom, potokom, kišom, nebom, o nužnosti povratka selu i iskonskom saglasju čoveka i prirode,
-
Knjiga „Dalje od kraja sveta" dvotomno je izdanje RTS Izdavašta i Biblioteke „Milutin Bojić" koje beleži izbor reportaža novinara i urednika Mirka Bojića iz različitih krajeva sveta. Mirko Bojić bio je dugo godina glavni i odgovorni urednik Ilustrovane Politike, a za vreme njegovih mandata taj list je dostigao stalni tiraž od čak 300000 primeraka nedeljno. Više godina radio je i kao dopisnik Politike iz Indije, a tokom svoje karijere reportera stigao je do najudaljenijih i najneobičnijih krajeva naše planete, pa čak i do jedne istraživačke stanice koja je plutala na usamljenoj santi leda, ali i Černobilja godinu dana nakon nuklearne katastrofe. U današnjoj emisiji o svom suprugu, Mirku Bojiću, govoriće Marina Bojić, a čućete i odlomke odabranih reportaža iz knjige „Dalje od kraja sveta", kao i jedan Bojićev intervju koji je dao za list „Praktika", februara'98.
-
Kragujevac krije jedan mali porodični muzej s neverovatnom kolekcijom, koji nikako ne treba da zaobiđete ukoliko ste u poseti tom gradu. U pitanju je Muzej bicikala i pop kulture „20 cola”. Umetnički fotograf Marko Stamatović, a odlučio je da javno izloži svoje kolekcije bicikala, igračaka, stripova, igrica i svega onoga što se može svrstati u pop-kulturu, a što je on predano godinama sakupljao, otkrivao u podrumima, kupovao na buvljacima, reparirao i vraćao u prvobitno stanje. S vremenom su posetioci muzeja i drugi kolekcionari poklanjali svoje zbirke muzeju, tako da danas Marko i njegova porodica poseduju pozamašnu kolekciju artefakata koji svedoče o tome kako su ljudi provodili slobodno vreme u prošlosti i kako su se zabavljali. Svako od nas pronaći će barem jednu stvar u muzeju koja će ga vratiti u detinjstvo i probuditi u njemu osećaje na koje je možda i zaboravio. O tome da li je to nostalgija ili evociranje onoga što se zove „dete u nama” da se raspravljati, ali sigurno je da niko ko poseti Muzej bicikala i pop kulture ne može da ostane ravnodušan pred onim što prepozna kao nešto što je nekada njemu pripadalo.
-
U današnjoj reportaži o sprezi praznika, prazničnog spektakla, običaja darivanja i konzumerizma kao manifestacije kapitalističkog sistema, govorio je doktorand filozofije, interaktivni psihoanalitičar u edukaciji i osnivač „Filocentra” Nikola Ačanski. U reportaži ćete takođe čuti dokumentarne zapise koji svedoče o današnjici u kontekstu teme kojom se bavimo u ovoj emisiji.
-
Petarde, „dinamitare”, vatrometi i druga pirotehnička sredstva nezaobilazni su deo proslave Nove godine. Zbog čega se u našoj kulturi veselja vezuju za pucanje, čak i iz pištolja? U mnogim delovima Beograda i po mesec dana ‒ sve od Svetog Nikole pa do srpske Nove godine ‒ neprestano odzvanjaju eksplozije manjeg i većeg intenziteta. Kako se osećaju stanovnici tih delova grada, kako vlasnici kućnih ljubimaca, a kako izgleda poslednji dan u godini u Berlinu, jedini dan kada je u tom gradu dozvoljena upotreba pirotehnike, čućete u današnjoj reportaži.
-
Sve je počelo kada je Željko Iličić iz Lapova svojoj kući doveo zlostavljanog konja koga je izbavio iz strašnih životnih uslova. Danas je njegovo dvorište dom za veliki broj starih i bolesnih konja koje više niko ne želi i za koje nema mesta nigde drugde. Konj je životinja koja je zahvaljujući mehanizaciji izgubila svoju primarnu svrhu u seoskom domaćinstvu, a s druge strane, zbog svoje veličine i specifičnih zahteva, većina ljudi konja neće držati iz čistog zadovoljstva. Takođe, azil koji je osnovao Željko, jedino je mesto u Srbiji gde veterinarska inspekcija može smestiti konja pošto ga oduzme nemarnom vlasniku, s obzirom da država nije na nivou zakonskih odredbi rešila pitanje šta i kako s oduzetim konjem. Nažalost zapitamo se šta se sve dešava sa konjima u Srbiji koje vlasnik više ne želi ili sa konjima koji su bolesni i stari, a ne dospeju do azila. Zajedno sa Željkom, čiji entuzijazam, želja da pomogne životinjama i posvećenost cilju održavaju azil za konje „Staro brdo" funkcionalnim već 10 godina, tu je i Violeta Jović, koja se pre nekoliko godina preselila iz Beograda u Lapovo kako bi mogla što više da doprinese radu tog mesta. Pored konja i mnogi psi, magarci, mačke i druge životinje našle su svoj novi dom pun ljubavi u lapovačkom azilu.
-
Danas kada je jedan od najvećih izazova svakodnevnog života: opustiti se, postoje različite prakse koje svojim klijentima pomažu da do tog osećaja dođu. Takozvane zvučne kupke jedan su od načina da se fokusiramo i umirimo i to pomoću zvuka i njegovih vibracija. Onaj ko vodi čitav doživljaj, pomoću specifičnih „instrumenata" kao što su gong, tibetanske zvučne činije, različite zvečke itd. proizvodi zvukove koje „konzumenti" kupke upijaju ležeći unaokolo u njima prijatnim položajima. Jelena Mirković, instruktor je vazdušne (aerial) joge a pre nekoliko godina postala je i sertifikovani gong praktičar i sertifikovani praktičar zvučnih činija, pa se u njenom studiju pored treninga vazdušnih akrobacija redovno održavaju i zvučne kupke i to u svom modifikovanom vidu. Učesnici u tom slučaju ne primaju zvukove i vibracije ležeći na podu već viseći u vazduhu, udobno smešteni u svilenim tkaninama zakačenim za plafon na dva kraja. U današnjoj reportaži Jelena će nas bliže upoznati sa praksom zvučnih kupki.
-
Zorica Đurić, uvek nasmejana i srdačna, kreće se holovima Fakulteta političkih nauka, pozdravlja studente, grli osoblje, deli čokoladice, pita zabrinute brucoše kako su i šta ih muči, neretko im izrecituje i neku svoju pesmu. Piše još od četvrtog razreda osnovne škole, poeziju i aforizme. Zorica Đurić zaposlena je 21 godinu kao spremačica na fakultetu, a iza sebe ima završenu Visoku školu za turizam. Život Zorice Đurić bio je jako težak i izazovan, često preplavljen tugom, ipak niko ne bi posumnjao da je tako jer je osmeh na njenom licu uvek prisutan. Emisija je realizovana u saradnji sa koleginicom Arijanom Handan, koja je i zabeležila deo materijala.
-
Milica, Anastasija i Sofija stoje iza veoma zanimljivog edukativnog instagram profila „Savladaj nemački", gde svojim pratiocima na inovativan i kreativan način predstavljaju zanimljivosti iz nemačkog jezika, daju upute kako učiti i prikazuju konverzacijski nemački na jedan neobičan način. Sve tri bile su odlični studenti na Katedri za germanistiku, a još tokom studija stekle su radno iskustvo koje im je pomoglo da kao veoma mlade, sa svojih 25 godina, shvate da ne žele da rade za tuđe ciljeve pa su pre nekoliko meseci pokrenule i svoj biznis. Da li i među mlađim generacijama važi ona floskula „Eh, da nisam rođen u Srbiji..." saznaćemo u današnjoj reportaži.
-
Odlazak na Kubu bio je životni korak koji se činio neminovnim, izmestiti se iz sopstvene svakodnevice u kojoj je tvoj emotivni fitilj sagoreo, započeti nešto novo negde gde važe sasvim drugačija, neuhvatljiva pravila, na mesto gde se mistika i život u svom najogoljenijem smislu susreću. Matematičar Vladislav Radak uputio se sa rancem na leđima na Kubu, kako bi tamo nahranio onaj deo sopstvenog identiteta kome pripadaju određenja kao što su: pisac I književnik. Neplanirano, Vladislav je na Kubi proveo čak 6 godina, postavši deo zajednice, iskusivši autentični život jednog naroda koji istovremeno živi bol i karneval. O svom boravku na Kubi, govorio je u današnjoj reportaži.
-
Sokolar je neko ko je svoj život podredio ptici, ona je njegov partner u lovu, gospodar i emotivna podrška. Semiz Rapkić je još kao dečak obučavao ptice grabljivice za lov, a danas je vrhunski sokolar. O tom neobičnom i retkom pozivu i svojoj posvećenosti i odnosu sa pticama govoriće u današnjoj emisiji.
-
„Posao sa maloletnim delinkventima, to nije priča o našim uspesima, o našim pobedama, to je priča o našim neuspesima, o porazima, o patnji, o bolu, jer je sve to ono sa čim se srećemo kao vaspitači na radnom mestu.” Diplomirani psiholog Stanimir Trifunović ceo svoj radni vek proveo je radeći u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Neka od svojih iskustava iz „sivog doma” pretočio je i poetizirao u svojoj zbirci kratkih priča „Nulti slučaj”. U današnjoj reportaži Stanimir će govoriti o prirodi posla vaspitača u vaspitno-popravnom domu, o emotivnim izazovima, specifičnosti rada sa mladim delinkventima, psihološkom pregorevanju, dobroti i optimizmu. Takođe čućete nekoliko kratkih priča iz zbirke „Nulti slučaj”.
-
Nemanja Petrović proveo je tokom migrantske krize 5 godina u različitim prihvatnim centrima i kampovima širom Evrope baveći se humanitarnim radom. Neke prizore nikada neće zaboraviti, a to iskustvo osnažilo ga je i promenilo. O svemu što je prošao tokom rada sa migrantima, o izazovima sa kojima se suočavao, psihičkim lomovima i sopstvenim preispitivanjima, govoriće u današnjoj reportaži.
- Laat meer zien
